Moj kvart

Rođena sam u Novom Sadu, najlepšem srpskom gradu. Pod najlepšim smatram da je bogat istorijom, kulturom, i predivnim naseljima.

Odrasla sam na Limanu, jednim od najstarijih novosadskih kvartova, koji se nalazi u jugoistočnom delu grada, na južnom kraju Bulevara oslobođenja i levoj obali Dunava. Pre svega, želela bih da podelim sa vama ukratko istoriju samog kvarta. Poreklo reči „liman“ je  starogrčko, što u prevodu znači zaliv ili luka.U prošlosti su u Novom Sadu postojali Mali i Veliki Liman. Mali Liman se nalazio na području današnjeg gradskog Centra (Starog Grada).  Dok se Veliki Liman prostirao na teritoriji današnjeg Limana. Počinjao je od Futoške šume, a prostirao se sve do ulica Alekse Šantića, Lasla Gala i Železničke. Dopirao je čak do ulice Narodnih heroja kod Bulevara Mihajla Pupina. Danas postoje Liman 1,2,3 i 4.

1024px-NoviSad

Svoje detinjstvo pamtim po najlepšem kvartu na svetu. Liman 3. Ima toliko toga da se kaže o njemu, o njegovoj posebnosti i lepoti građevina, međutim, ja ću pričati o unutrašnjoj lepoti. Sve počinje od tog dvorišta, samom srcu kvarta, ušuškan mnoštvom zgrada i velikim brojem presrećnih klinaca, koji jedva čekaju da se završi škola, pa da iz svojih zgrada istrče u dvorište i počnu da uživaju. Ta sreća je neprocenjiva, kao i ta mala ozarena lica,  žamor, a naravno i poneka svađa, ili plač, jer samo uz to deca odrastaju. Sećam se svakog pada, plača, svađe, ali sećam se i igre, plesa, fudbala, košarke… Sećam se kada smo skupljali grane i pravili mrežu za stoni tenis, jer nismo imali pravu. Sećam se kada smo „ratovali“ protiv drugog dvorišta, gađali se šišarkama(bombama), a kasnije se svi okupili smejali se i zajedno igrali fudbal. Sećam se pravljenja „baze“, igranje lastiša, između dve vatre, nožnog tenisa, običnog tenisa,i raznih drugih igara. Ali verovali ili ne, sve to smo igrali samo na jednom terenu. Terenu za basket.

50995065_1985533371544990_959712263357333504_n

Ne možete ni da zamislite koliko je velika ta dečija mašta, jer najstvarnije mašta može svašta. Ovaj kvart me je naučio da živim ! A živeti znači naučiti da na ovoj planeti nisi sam, da uvek ima onih koji su  bolji od tebe, ali ima i onih gorih, a sve što treba da znaš jeste da se boriš! Moraš da pomogneš drugima kada se nađu u nevolji, ne smeš da izdaš prijatelja, i moraš biti uz njega kada je najteže, kada lete šišarke oko tebe, moraš da štitiš sebe,a i druga jer se ne snalazi najbolje na tom bojnom polju, ali, moraš i da veruješ u njega, jer znaš da je on bio tu uz tebe, da ti povrati život dok ste igrali šuge. Zar to i danas nije tako? Ništa se zapravo nije promenilo. Međutim, ljudi to ne vide, svako vidi samo svoje probleme, osuđuje druge, i što je najvažnije ne pomaže drugima i ne bori se za sebe. Čeka sažaljenje. Zbog toga, ja sam zahvalna mom kvartu i ljudima sa kojima sam odrasla, i još jednom ću ponoviti, to je najlepši kvart! Nije najlepši zbog svog izgleda, niti zbog istorije, niti zbog veličine, najlepši je jer me je naučio kako se živi, i kako se bori! I presrećna sam kada god prolazim kroz dvorište i vidim  tu malu dečicu koja unaokolo trčkaraju, smeju se, igraju fubal, klikere i ostalo. Jer znam da će i oni proći kroz sve što smo i mi prošli, koliko god tehnologija napredovala i otuđivala ljude, ja znam da će u mom kvartu uvek biti dece i tog smeha, jer se time hrane, ne samo oni, nego sve  generacije, jer imaju uspomene! Uspomene, koje život znače. Prema tome, nadam se da ste shvatili u čemu je čar  i unutrašnja lepota mog kvarta.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *