Muzika, kvalitet i životne lekcije

Muzika je neizostavan deo života, ne samo čoveka, već svakog živog bića. Iako je ne stvaraju, životinje, pa čak i biljke i te kako umeju da uživaju i poštuju dobru muziku. Svi mi živimo muziku, neki više, neki manje, ali ja čvrsto verujem da bez muzike, sve radosti i drugih emocija koje ona donosi, mi ne bismo bili ljudi kakvi jesmo. Muzika je odraz kulture, ličnosti i karaktera, nešto što se veoma često ponese iz kuće, tako da izreka reci mi šta slušaš, i reći ću ti kakav si čovek zasigurno ima smisla.Nisam neko ko je muzički obrazovan, nisam neko ko ima dar za lepo pevanje, ali sam od malena učen da slušam kvalitetnu muziku i uvek postavljam visoke standarde kada je u pitanju ista. Hard rock, Disco, New wave, to su zvuci mog detinjstva koji su se kroz naše zidove, na neretko nezadovoljstvo i protestovanje komšija, uvek mogli čuti. Mnogi će reći da su 70e i 80e godine bile zlatan period muzike, kako na našim prostorima, tako i u celom svetu, a ja ću se sa njima složiti. Premda se ovaj vremenski period u našem narodu često, možda i previše, romantizuje, činjenica je da je u to vreme muzika bila veoma kvalitetna, i da su se upravo tada “rodile” mnoge mega zvezde, od kojih neke i dan danas slušamo. Jednostavno je muzika tada bila “skuplja”, odnosno mnogo se više vrednovala, proces produkcije bio je daleko složeniji,  nije svako bio u mogućnosti da snimi pesmu za jedan dan, iz prostog razloga što nije svako imao pristup studijskoj opremi i samim tim nije svako, toliko jednostavno, mogao da snimi ploču. U muziku se daleko više ulagalo, kako materijalno tako i vremenski, emocionalno i kreativno. I sa aspekta poštovalaca i „konzumenata muzike, ona je bila daleko skuplja i nedostupnija. Slušanje nekih novih izdanja omiljenih izvođača podrazumevalo je čekanje kasnovečernjih emisija kraj radio prijemnika, odlazak u muzičke prodavnice sa pločama, nekada čak i u Budimpeštu, a oni najveći „zaluđenici”, zbog određenih ploča bili su spremni čak i na put do dalekog nam Londona.

Nikola Terzin - Johnny Kid
                   Nikola Terzin – Johnny Kid

S toga ni ne čudi što je u današnje vreme, kada muzika može da se stvara u spavaćoj sobi, a kupi  (ili ilegalno skine) sa interneta,  u dva klika mišem, postala toliko manje vredna i posebna, a toliko više generična i bezlična. Ali, onaj ko vam kaže da digitalizacija i sve ono što savremeno doba sa sobom nosi, nije donelo i dobre stvari i da u današnje vreme nema dobre muzike, taj vam ne govori istinu ili jednostavno nije dovoljno dobro tražio. U ovoj prezasićenosti koja vlada na globalnoj muzičkoj sceni potrebno je samo dobro zagrebati,  kopati sve dublje i dublje, a onda se pustiti niz tu zečiju rupu i uživati u plodovima koje to istraživanje donosi. Kvalitet je tu oko nas, samo ga treba prepoznati i proširiti glas o njemu. Nakon čitanja svih ovih redova, neko bi rekao “Vidi ovaj priča samo o nekoj urbanoj muzici,a gde su tu sve naše tradicionalne muzičke legende?” Ja definitivno jesam neko ko preferira određene muzičke žanrove, ali  isto tako definitivno volim da na „posebnim mestima“, sa posebnim društvom, doživim i tu posebnu atmosferu koju mogu doneti samo naši “narodnjaci”.  Dakle, šta je poenta svega? Istražujte, ne zadovoljavajte se onim što vam se servira, tražite bolje, jer uvek ćete bolje i naći. Ovo se ne odnosi samo na muziku, nego na sve što u životu radite. Podržite lokalne artiste, bilo da su u pitanju bendovi, DJevi, orkestri ili solisti. I poslednje, ali ne najmanje bitno, ako volite muziku, dođite u Studentsko preduzeće, jer tamo ćete naći veliki broj svojih istomišljenika sa kojima ćete moći da podelite vašu strast prema muzici. A mi se možda vidimo na nekoj svirci, koncertu, žurci, ili na nekom “posebnom  mestu”.

Za kraj ostavljam vam moju muzičku preporuku…

Čovek inspiracija:

I naravno nešto iz „domaće kuhinje“:

Autor: Nikola Terzin

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *