Kako uvesti čitalačku naviku

Mnogi studenti često se pitaju na koje načine da provedu svoje slobodno vreme, a da uz to spoje ,,lepo i korisno“. Neki vole da treniraju sportove ili borilačke veštine, neki provode vreme sa prijateljima, a ja volim da svoje slobodno vreme provedem čitajući knjige.

index

Ovo nije oduvek bio slučaj; pri mom dolasku na fakultet ukupan broj knjiga koje sam ja pročitao (uzimajući u obzir i lektire), nije bio posebno velik, pa čak, verovatno, i ispodprosečan. Razloge (koje sam takođe primetio i kod drugih osoba u mom uzrastu) za moju ,,odbojnost“ ka čitanju, kao i načine na koje sam ih se rešio kako bih počeo da redovno čitam navešću u nastavku ovog članka.

  1. Najteže je jednostavno početi- Svaki put kada hoću da počnem da čitam neku knjigu, uvek se nađe velik broj stvari koje taj početak odlažu. Uvek postoje ,,još samo jedan video na youtube-u“, ,,još samo jedna epizoda serije“, ,,još samo jedna igrica“… Sve to se nalazi među mnogim stvarima koje mi odvlače pažnju. Način na koji sam ovo prekinuo jeste tako što bih u jednom momentu, bez ikakvih odlaganja, isključio laptop i mobilni telefon i počeo da čitam. Uvek pronalazim prvih deset minuta najtežim, kako za koncentraciju, tako i za motivaciju. Međutim, jednom kada tih deset minuta prođe, čitanje postaje poput gledanja filma; tih deset minuta mogu se predstaviti kao trejleri pred njegov početak.
  2. Čitalačka navika je kao i ostale- Odnosno, ne postoji nijedan način da se stvori, osim da se ubaci u svakodnevnicu. Dok sam pokušavao da je stvorim, gledao sam razne video-snimke kako da u tome uspem. Svi su govorili isto- pre svega, treba da se počne sa deset minuta čitanja svaki dan, a zatim da se ta količina vremena povećava. Lično, ovo mi se nije svidelo. Čitam svaki dan u različito doba i takođe količina vremena provedena u čitanju se menja. Nekada bude preko tri sata, a nekada svega dvadesetak minuta. Kako god, nakon svega tri meseca čitanja na ovaj način, dan koji provedem ne čitajući uopšte, bude mi dosta neobičan i neispunjen.
  3. Treba čitati sve žanrove knjiga- U početku, imao sam odbojnost prema fikciji i smatrao sam da je suvišna u odnosu na stručnu literaturu. Ipak, sve više i više vremena posvećujem čitanju književnih dela zato što sam shvatio da se i iz njih može izvući dosta toga što možda u nekim stručnim ne bi moglo. Trudim se da mi se svaka pročitana knjiga razlikuje od svoje prethodnice, jer ako bih sve vreme proveo čitajući jednu vrstu literature, čitanje samo po sebi postalo bi monotono i ubrzo bi mi dosadilo.images
  4. Članstvo u biblioteci je i više nego preporučljivo- Jedan od glavnih izgovora ljudi koji ne čitaju jeste taj da ne mogu da pronađu sebi odgovarajuću literaturu ili da nemaju knjige koje bi ih interesovale. Ovo je i više nego lako rešivo učlanjenjem u gradsku biblioteku u Novom Sadu ili u Matici srpskoj u kojima se mogu naći skoro sve knjige koje bi nekome mogle pasti na pamet.56
  5. Ne mora se sve pamtiti- Glavni razlog gubitka motivacije tokom čitanja, a koji može rezultovati čak i do agresivnog bacanja knjige jeste nagli pad koncentracije. Ovo je sasvim normalno, dešava se svima, i ne bi trebalo da bude razlog prestanka čitanja. Mislim da ne postoji osoba koja je sposobna odjednom da zapamti sve što pročita na nekoliko papira, a kamoli u knjizi od više stotina stranica.
  6. Nedostatak vremena danas nije problem- U današnjem svetu, prepunom promena i obaveza, ljudi imaju sve manje i manje vremena za hobije, a ovo pogotovo važi za studente. Na svu sreću, postoji rešenje i za ovo, a to su- audio knjige. Na internetu, a i u knjižarama za skoro svaku knjigu ikada napisanu, postoji njen audio snimak koji se može prebaciti na telefon i odjednom put od kuće do fakulteta i nazad postaje odlična prilika da se pročita nekoliko pasusa omiljene knjige.
  7. Mora se izbaciti dogma da je čitanje obaveza- Motivacija se takođe gubi kada se na čitanje gleda kao na nešto što se mora uraditi. Pogotovo kada se čita literatura koja ide sporo i koja je čitaocu dosadna. Na sreću, postoji mnoštvo različitih ljudi sa raznim ukusima, pa tako i knjiga. Ne bih mogao izbrojati koliko sam knjiga počeo da čitam da bih ih ostavio nakon nekoliko stranica i to je sasvim u redu. Nije svaka knjiga za svakoga, a onaj ko sebe u to ubeđuje, izgubiće priliku da uživa u onima koje bi mu se svidele.

Autor: Siniša Pavković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *