Pavle Šovljanski – Moj napredak kroz Studentsko preduzeće

Svaki put se sve više iznenadimo kada čujemo utiske naših članova o njihovom radu u Studentskom preduzeću. U toku procesa regrutacije, tačnije na intervjuima, naš kolega Pavle Šovljanski je imao samo reči hvale za Studentsko preduzeće. Iz tog razloga smo odlučili da porazgovaramo sa njim i približimo vam njegovo viđenje SP-a.

  1. Kako si odlučio da se prijaviš za članstvo u Studentskom preduzeću?

Za Studentsko preduzeće sam čuo preko drugara (Petar Anđelić). Ne verujem da bih se prijavio za članstvo da mi gore pomenuti nije ispricao o čemu se tu radi. Koncept preduzeća mi se svideo, ali i sam projekat Kondomat za koji sam tada prvi put čuo. Zanimljivo je pomenuti da kada sam se prvi put prijavio za regrutaciju  (mislim da je bilo krajem 2015. godine) nisam mogao da stignem na prvi razgovor i tada sam „otpao“ sa spiska. Sledeća regrutacija je bila u martu 2016. godine i tada sam ušao u razvojni tim Kondomata.

 DSC01067. “U drugom krugu smo imali jedan na jedan razgovore, ili bolje da kažem tri na jedan”.
  1. Kako je protekao proces regrutacije kada si ti pristupao SP-u?

Koliko se sećam, tada smo  imali dva kruga regrutacije. Prvi krug je bio zajednički gde nam je objašnjeno šta bi trebali da radimo na projektu. Tadašnji direktor, Vasilije Randelj, je vodio celu regrutaciju . Ispitivao nas je kako bi rešili neke probleme vezane za projekat, tj. tražio je da mu damo neka idejna rešenja. Kasnije je stigao poziv za drugi krug. U drugom krugu smo imali jedan na jedan razgovore, ili bolje da kažem tri na jedan. Više se i ne sećam šta sam bio pitan tada. Znam samo da sam imao veliku tremu kada sam ušao u učionicu. Takođe, nije bilo stručnih pitanja, više je taj razgovor bio u svojstvu upoznavanja mojih karakternih osobina.

  1. Šta je bio tvoj posao u SP-u i šta je tebe ispunjavalo u radu?

Moj posao je razvoj elektronike (hardware i software). Činjenica da razvijam projekat od početka je bila značajna za mene. Posao koji snosi odgovornost odgovara mom profilu, a ovo je bio baš takav posao. Razvijanje nekog koncepta zahteva kreativnost, znanje i odgovornost, ali sa sobom nosi osećaj potpune slobode. Svaki deo na Kondomatu je osmislio i realizovao razvojni tim uz sugestije iskusnijih kolega. Kada nešto što je bilo na papiru, pretvoriš u gotov proizvod, a pritom znaš kako svaki deo tog proizvoda funkcioniše te čini neizmerno srećnim  i ponosnim (barem mene). Prosto se dobije na samopouzdanju. Takvu priliku sam dobio u Studentskom preduzeću i drago mi je što sam je iskoristio na pravi način. Nisu bitne samo te reference da si kao nešto radio u preduzeću ili da si išao u preduzeće da bi položio praksu. Bitno je šta se iznese iz tog preduzeća. Za mene su to prijatelji,  zadovoljstvo,  neizmerno iskustvo i visoko samopouzdanje.

“Kada nešto što je bilo na papiru, pretvoriš u gotov proizvod, a pritom znaš kako svaki deo tog proizvoda funkcioniše te čini neizmerno srećnim  i ponosnim”.   IMG_20170629_190246
  1. Nedavno je završena regrutacija novih članova. Kako se tebi ceo proces činio iz ugla nekoga ko je aktivno učestvovao u istom?

Svaka čast onim ljudima koji su se potrudili da to sve organizuju. Dolazio sam na gotovo, tako da ne mogu reći da sam bio 100% aktivan učesnik. Regrutacija je bila mnogo bolja od one na kojoj sam ja primljen. Tu mislim da je najvažnije što je bilo ljudi koji su ispitivali stručne stvari (haha, moram malo svoj tim da pohvalim :D), da bi se stvorila kompletnija slika o kandidatima.

  1. Da li možeš da nam ispričaš najzanimljiviju stvar sa ovogodišnje regrutacije?

Na kraju svakog razgovora je Boško pitao kandidate da li imaju nesto nas da pitaju. Na to me je jedan kandidat pitao zašto sam tako bled. Bole i ja smo tamo sedeli od 17h do 21h… Lako je njima da se šale.

 20171115_202835 “Jedan kandidat na razgovoru me je pitao zašto sam tako bled.”
  1. Koji su tvoji planovi za naredni period?

Planovi za dalje su već krenuli. Prošlog meseca sam se zaposlio, polako trošim prvu platu. Nadam se da ću biti uspešan na svojoj poziciji, a za kasnije ćemo videti.

  1. Gde vidiš sebe, a gde SP za 3 godine?

Teško je reći. Želim da ostanem u Srbiji, nije mi plan da idem negde u instranstvo. Očekujem napredovanje na poslu. Nadam se da ću za desetak godina doći u poziciju da ne budem vezan ni za jednu firmu, nego da će mi biti dovoljno da povremeno učestvujem na nekim projektima od većeg značaja. Studentskom preduzeću želim sve najbolje i smatram da će uz ovakve ljude na organizatorskim pozicijama daleko dogurati. Bitno je da se ne odustaje jer je za vreme od kada ja pratim Studentsko preduzeće  ono mnogo napredovalo i taj napredak treba da se održi.

 

Mi Pavlu ovim putem obećavamo da ćemo se truditi da napredujemo i budemo još bolji, a njemu želimo svu sreću u daljem radu.

 

Autor: Ljiljana Pavlović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *