Prvi Motivacioni vikend za članove Studentskog preduzeća

Osvanuo je sunčan dan, 25. februar, i krenula sam ka ITC-u. Danas je prvi dan dvodnevnog seminara koje moje preduzeće, Studentsko, organizuje. Kod čuvenog kruga me je već čekala ekipa sa rančevima i torbama i gle, na svakoj bedž Studentkog preduzeća. Kad smo se okupili, bilo je vreme da se krene ka Planinarskom domu- Stražilovo!

Penjanje do Planinarskog doma StrazilovoSam početak je već najavljivao dobar vikend- penjanje uz planinu, jedno 700m velikom strminom. Kolega Bole je bio u belim patikama, bar su na početku bile bele, a penjanje je bilo prava zabava. Već smo ovde pokazali timski duh, jer nam je muški deo ekipe nosio torbe i pokazalo se da su pravi džentlmeni. Čak su nam i pružali ruke da se lakše popnemo i da ne padnemo, pravi drugari!

Popesmo se na vrh Fruške gore, mislila sam da ću se srušiti, ali uspela sam. Gledala sam lica mojih kolega, svi su samo govorili: „Dajte vode“. Kakav izazov za sve nas na samom početku, ali savladali smo ovaj zadatak sa čistom desetkom.

Vreme je za prvu radionicu- Predmet sa kojim se najviše poistovećujem. Koliko zanimljiva radionica, i još zanimljiva predstavljanja ostalih kolega. Već sam ih sve dobro poznavala, ali sam saznala još više stvari i detalja o njima. Najviše mi se dopao odgovor kolege Pavla, on se poistovetio sa Palicom za bubnjeve. Ja sam se predstavila sa šoljom, kolega Lazar sa Lampicom koju je sam napravio, a koleginica Jelena sa Pudingom od vanile. Neću vam reći zašto su se uporedili baš sa tim predmetima, to će ostati naša mala tajna.

E39CD623-D33C-43EF-AB66-D3E71BCFBFF4454DA532-F8C3-44EC-AAF6-B4781E0E7568Radionice „Kako pravilno napisati CV“ i „Intervju za posao“ su sledile. Na klupi ispred Doma čekali smo naše predavače- Nelu Cvetković i Danijelu Gračanin. Moram da priznam da mi je bilo interesantno da vidim njihova lica, baš nalik mome od pre nekoliko sati.

Posle predaha, radionica je mogla da krene. Odlučili smo da bude napolju, u lepoti Fruške gore. Ono što je bilo još važnije, saznali smo toliko korisnih detalja! Propratno pismo je obavezno uz CV, što nisam pre toga znala. 783B21BC-9135-478A-A870-9210C657B2E2Struktura CV-ja, redosled pisanja, sam sadržaj, sve su to bile teme ovog predavanja, a razmenili smo i međusobna iskustva. Sledila je simulacija razgovora za posao. Kolega Miloš je bio dobrovoljac i seo je na vruću stolicu. Profesorka Danijela nam je ukazala, na primeru razgovora, sve cake koje nam se mogu dogoditi kada zaista budemo u toj poziciji. Sa radionice sam izašla, što bi se reklo, bogatija za novo znanje!

Pre večere, HR tim nam je priredio pravu poslasticu. Igrica sa papirima nam je svima ostala u sećanju! Ušli smo u salu i na podu su stajala 64 papira (8×8). Miloš nas je podelio u dva jednaka tima i uputio nas u pravila igre. Postojao je jedan jedini nevidljivi put. Svaki član tima je morao da dođe do suprotne strane, s tim da, ako staneš na pogrešno polje, vraćaš se na sam početak i pravo za priliku pružaš suprotnom timu. B1B220C1-2F03-483C-8F8D-2069E764263ABilo je i više nego neizvesno! Ne mogu dočarati sve te momente, taktike i situacije, to je trebalo doživeti. Što je najvažnije, moj tim je pobedio :)

Večera, igrica „Uno“ i za kraj dana- Party. Sedeli smo svi zajedno, pevali, smejali se i bolje upoznali. Bilo je to odličnih 5h. Kako vreme sporo prolazi kada si daleko od televizora i interneta, kada je sve što imaš prisustvo tvojih kolega, zajedničke priče i muzika. Mislim da nam je to svima trebalo!

Dan drugi, takođe sunčan i topao! Vreme je za doručak. Silazim u trpezariju, sva ta draga lica već doručkuju i ostalo je samo jedno mesto- „čelo“ stola! Eh, baš za mene. 5847C0BC-4CEA-407A-ABC9-0A7D50538A54Moram da priznam da mi je baš bilo ugodno i da sam osećala da su oni svi moja porodica.

Pre početka narednog predavanja, HR nas je okupio da sumiramo stavove prethodnog dana, da popričamo o svemu što smo do tada naučili i da kažemo u jednoj rečenici: „Šta ja to nudim preduzeću“. I ovde je bilo sjajnih odgovora, ali izdvajam onaj od kolege Boška: „Celog sebe“. I zaista je tako. Bole, Vasa, i mnogi drugi daju 200% sebe za preduzeće, a to je lepo videti i doživeti.

DSC_0204Došao je naš treći predavač- Milovan Medojević. I on se jedva popeo, već poznata priča. Kada se odmorio, usledelo je pravo opuštajuće predavanje. Pre toga, nikad nisam čula više motivišućih rečenica i mogu da kažem da mi je dao snagu i volju za sve što sledi u mom životu. Znam da je tako bilo i kolegama, videla sam im u očima. Nisu treptali i imali su uvek pitanje više za njega. Tema njegovog predavanja je bila „Studentske stipendije, prakse i izvori finansiranja“. Kako je i sadržina naslova, Milovan nam je preneo sve bitne stavke, ono najvažnije naglasio je i uputio nas na određene sajtove gde se možemo više edukovati.

Iako su svi uživali, kada se predavanje završilo, creva su počela da „zavijaju“- vreme ja za ručak! Tokom ručka svi smo se smejali Petrovoj priči o „Žu-Žu“ , koji su u ovom izdanju bili „slatki kolači“. Meni su krenule suze na oči, hvala mu na tome!

Predavač iznenađenja bila je Nataša Kuručki. Nisam znala ko je ona, ali zato sam sada dobro zapamtila. Malo je reći da smo se svi oduševili i da ništa slično nismo čuli nikada! Šta sve jedna mlada osoba može postići, gde sve može otići, koja sva iskustva može posedovati i koliko jezika govoriti. Moram priznati da nas je motivisala, i to jako! O njenom predavanju se prepričavalo tokom ostatka dana, čak i na putu prema kući. Tema njenog predavanja bila je orijentisana na prenosu ličnog iskustva na nas.

DSC_0187Da, došlo je vreme za polazak. Zar već? Vreme je proletelo za čas, tako je to kad vam je dobro i kad uživate u svakom trenutku. Seminar je bio tako dobar da nikada niste imali potrebu da pogledate u sat i pomislite kad će se završiti!

Spuštanje niz planinu je bilo nezaboravno, skoro kao i penjanje. Što smo se više udaljavali sve nam je bilo teže, znali smo da se uskoro rastajemo.

18F2BC22-73C0-4A70-BF70-1F2CD68A010AOvu priliku ću iskoristiti da se zahvalima svima. HR timu što je prevazišao sva očekivanja, što nam ništa nije falilo, što su skuvali toliko dobrih kafa i čajeva i što su nam bili oslonac u svemu. Ostatku preduzeća se zahvaljujem na nezaboravnom vikendu, mnogo smeha, smeha, smeha i na stečenom prijateljstvu! Predavačima hvala na svemu što su nam rekli, pokazali i prezentovali. Stekli smo neverovatna znanja koja će nam vrlo brzo poslužiti. Hvala Departmanu za idustrijsko inženjerstvo i menadžment i kompaniji „Hutchinshon“ iz Rume što su svojom donacijom omogućili realizaciju nezaboravnog vikenda. Hvala Kantini „Mašinac“ što nam je donirala sendviče. Hvala Planinarskom domu- Stražilovo na gostoprimstvu i ljubaznosti.


 

Ovo je bila još jedna prilika u kojoj sam sa ponosom rekla: „I ja sam član Studentskog preduzeća“, i ponovo potvrdila da mi je ulazak u SP bio jedan od najboljih izbora u životu!

Autor: Zorana Radovanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *