Iz Studentskog preduzeća pravo u realne organizacije!

Započeti nešto novo nije nimalo lako. Zato znamo da prva generacija studenata,koji su činili  Studentsko preduzeće nije imala jednostavan zadatak. Stvoriti jednu organizaciju iz korena pravi je izazov, zar ne?

Drago nam je što su bili istrajni i uspeli u svojoj ideji,da naprave nešto dobro za sebe ali i za sve studente koji su došli za njima, to jest za nas! A mi ćemo nastaviti tu tradiciju, za neke naredne generacije.  Zapitali smo se gde su danas i šta rade osnivači našeg preduzeća?

Kontaktirali smo Natašu Kirić, prvu članicu marketing tima, koja se vrlo rado prisetila svog iskustva u preduzeću i to podelila sa nama.

Nataša radi u agenciji “Experience” d.o.o. ,na administrativnim poslovima. Spektar njenih zadataka je širok: od logistike informacija, dokumentacije i prodaje do planiranja, organizacije i kontrole različitih segmenata poslovanja. Sa nekim od ovih segmenata imala je priliku da se susretne još u toku studija, pogađate u našem preduzeću. 

Koliko je to bilo značajno za njeno obrazovanje i dalji karijeni razvoj saznajte iz teksta koji sledi.


 

  • Koji je bio tvoj motiv za ulazak u preduzeće?

Poprilično sam znatiželjna osoba i tokom studija sam bila deo i AIESEC tima, nešto kratko čak i deo ESTIEM tima, ali ništa me nije baš zainteresovalo kao Studentsko preduzeće. Privukla me je pozicija marketinga,  timski rad svih funkcija, konkretan cilj i opipljivi rezultati.

 

  • Kada se spomene Studentsko preduzeće, koje uspomene ti prve naviru? Da li bi mogla da izdvojiš neku posebnu situaciju, kao najlepšu ili možda neku anegdotu koju pamtiš? 

Kada se spomene Studentsko preduzeće prvo se setim sastanaka sa profesorima, saradnje sa raznim dobavljačima 15327566_10210816453954645_530621627_nusluga i materijala, kraćih putovanja i retkih ali zabavnih druženja sa timom. Sve su to anegdote za sebe, ali ako bi trebalo da izdvojim jednu onda bi to definitivno bila priča o mom predstavljanju Studentskog preduzeća i projekta celoj generaciji. Naime, kako sam bila deo prve generacije Studentskog preduzeća koja je ozbiljno prionula na realizaciju projekta, kao i svaki početak, tako je i početak našeg rada bio malo konfuzan- magloviti i nedefinisani ciljevi i jos manje definisane strategije. Tako je jednog studetskog dana jedan od tada retkih profesora koji su bili upoznati sa radom Studentskog preduzeća poželeo je da svoje predavanje započne prezentacijom SP-a i njegovog projekta. Izašla sam ispred cele generacije u amfiteatru i prezentovala nešto što ni sama nisam znala tačno koji oblik udruženja ima, sa ciljem koji nije bio u potpunosti transparentan zbog čekanja zvaničnog odobrenja sa vrha, sa misijom koja jos uvek nije bila definisana i vizijom koja je bila vise individualna nego kolektivna. Čini se nemogućim, ali sve je trebalo predstaviti kao jednu sigurnu, perspektivnu i retku priliku za studenta da iskusi. Da bi stvar bila još komplikovanija, studenti uopšte nisu mogli da se priključe timu, jer nije bilo potrebe, a posle prezentacije želeli su mnogi. Tada sam naučila jednu od glavnih lekcija ne samo poslovnog već celog društvenog sveta. Na fakultetu učmo kako da prezentujemo činjenice, naučno dokazane teze i formule, medjutim ono što je mnogo važnije i realnije jeste moć improvizacije sa nepotpunim informacijama i pod pritiskom ogranicenja iz okružnja. To je realnost, sve je sigurno ali istovremeno nista nije sigurno. I sa time se treba saživeti.

 

  • Da li si na intervjuu za posao spominjala svoj rad u ovoj organizaciji?

Nažalost razgovor za posao nisam imala, kao ni klasično predavanje CV-a. Osvojila sam ih na praksi i poželeli su da postanem deo njihovog tima.

 

  • Da li ti je iskustvo u Studentskom preduzeću na bilo koji način pomoglo pri zaposlenju ili nakon zaposlenja u obavljanju posla?

Svakako! Iskustvo u radu sa SP me je naučilo, pored već navedenog, i istrajnsoti, umetnosti pregovaranja, lampiaslobodi misljenja i pre svega funkcionisanju jednog radnog tima sa svim funkcijama poslovanja. Sve ono što smo učili na fakultetu kroz razne predmete ekonomije, preduzetništva, tehnike obrade materijala, logistike, kvaliteta i marketinga sam imala priliku da vidim, šta to konkretno znači i kako izgleda u realnom nastupu na tržištu. Ovakvo iskustvo kreira novi način razmišljanja i pristup poslu što je izuzteno primenjivo i korisno u svakoj delatnosti.

 

  • Za kraj, šta bi poručila studentima koji su trenutno članovi Studentskog preduzeća, a šta onima koji to još uvek nisu, ali razmišljaju o tome da se da priključe ovoj organizaciji?

Očekivala sam ovo pitanje jer sam ga i sama bila postavljala u svoje vreme Studentima koji sada čine tim Studentskog preduzeća bi  poručila da je sve stvar u njihovom načinu razmišljanja. Pozitivan stav i vera je ono što trud dovodi do ostvarenih ciljeva. Svaki put kada naidjete na poteškoće, morate da verujete da rešenje sigurno postoji, jer ono uvek i postoji. Vrlo često se desi da je rešenje mnogo jednostavnije od onoga u šta verujemo da jeste. Studentima koji razmisljaju da se priključe mislim da ne moram ništa da poručim. Ako pročitaju ono što sam do sada odgovorila i imaju stav o životu kao svaka ambizciozna osoba i osoba željna znanja i iskustva bez razmišljanja će se priključiti timu i što bi rekli naši profesori ,,baciće se u vatru”.
Još samo jedan detalj za kraj, poprilično važan za mlade ljude- strah je prirodna stvar. Sa nekim strahovima se rodimo, neke strahove steknemo kroz život. Oni postoje iz nekih razloga, ali definitivno ne postoje da bi vas ograničavali i uskratili za fenomenalno životno iskustvo i znanje koje treba da stičete svakog dana. Ja sam imala strah kada sam ulazila u SP, kada je trebalo da izadjem pred ceo amfiteatar da držim prezentaciju, kada je trebalo da pregovaram sa profesorima o potrebnim sredstvima i da unapred opravdam neizvesno. I danas mi se desi da imam strah i tremu i od mnogo besmislenijih stvari, ali to je život, to je ok, i ne dozvoljavam nikada da zbog toga i odustanem. Samo napred!

 

Kada se neko od članova Studentskog preduzeća zaposli, to je pokazatelj da ova organizacija ispunjava svoju misiju i cela ideja koju je profesor dr Milovan Lazarević imao pri njenom osnivanju dobija svoj smisao. Drago nam je što je taj broj studenata sve veći,jer uspeh naših članova je i uspeh Studentskog preduzeća!

Nataši, kao i svim svojim bivšim i sadašnjim članovima SP želi sjajnu budućnost i karijeru! 

 

Autor: Bojana Savanović

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *